Poziv koji je spasio život jednome psu
Čovek je uhvatio štene za zadnje noge i udarao svom snagom o beton. Kada je prestalo da cvili i opire se, bacio ga je ubacio u kontejner !!! Ne pomera se više, otezano diše, uginuce. Molimo vas, spasite ga.“ Vriska žene koja nam je javila, učinila je da nam se noge odseku odmah. 
“ Ovaj poziv je dobilo jedno udruženje pre godinu i po dana. Nažalost ovakvi pozivi , apeli i zapomaganja, stižu svaki dan ljudima koji brinu i spašavaju životinje., kao udruženja ili kao pojedici. Kada su stigle devojke iz udruženja,žena pored česme drzala je belo štene staro oko 3 meseca u rukama, koje je balavilo. Štenetu su nogice bile na jednoj strani, a glava na drugoj. Nisu znali ni kako da je uzmu.. Odvedena je kod veterinara. Jak potres mozga, povrede prednjih nogu i isčasena karlica. Od nje se čulo samo mucne cviljenje…. Dobila je ime Viktorija i odneta je u privremeni smeštaj… Vođena je svakodnevno na terapije, vene su pucale od infuzija, jer nije htela da jede. Borila se za život svim silama. Bojala se svakog dodira.
“ Ovaj poziv je dobilo jedno udruženje pre godinu i po dana. Nažalost ovakvi pozivi , apeli i zapomaganja, stižu svaki dan ljudima koji brinu i spašavaju životinje., kao udruženja ili kao pojedici. Kada su stigle devojke iz udruženja,žena pored česme drzala je belo štene staro oko 3 meseca u rukama, koje je balavilo. Štenetu su nogice bile na jednoj strani, a glava na drugoj. Nisu znali ni kako da je uzmu.. Odvedena je kod veterinara. Jak potres mozga, povrede prednjih nogu i isčasena karlica. Od nje se čulo samo mucne cviljenje…. Dobila je ime Viktorija i odneta je u privremeni smeštaj… Vođena je svakodnevno na terapije, vene su pucale od infuzija, jer nije htela da jede. Borila se za život svim silama. Bojala se svakog dodira.Prolazili su dani. A onda, onda je podigla glavicu .Nekoliko dana nakon toga napravila je prve korake. Nestabile, ali pokusala je da hoda. Upoznala je drugare, zbog kojih je htela da potrci, da ih pojuri.Njihovi dodiri su postali melem za sve njene dusevne rane. Volela je da bude ljubljena … A onda je potrčala. … Morala je da pobedi. Zbog toga je i dobila takvo ime. Pratili smo njenu priču, tugovali sa njom, a zatim rešili da joj ulepšamo život zauvek.
Baš njoj ..Zeleli smo da je vidimo srećnu, da bude jedan nasmejan pas. Sada se zove Rija (skraćeno od ViktoRij). Srećna ,je voljena i ima od društvo od još 2 psića.
Kasnije se saznalo ko je čovek koji je tako bezdušno povredio nedužno štene. Podneta je odmah prijava koja nažalost ni dan danas nije stigla na red.
Možemo biti humani, možemo biti ljudi uz malo dobre volje… na mnogo načina pomoći slabijima od sebe. Nahraniti, pomaziti, skloniti , jer nisu oni krivi za to što su na ulici. Kriv je čovek.
Autor:Dijana Lazić
