ŠALE, ČOVEK ČIJI SU ŽIVOT OBELEŽILI PSI
U našoj zemlji čak ni danas nema mnogo dece koja rastu uz kućne ljubimce, a još je manje porodica u kojima na te ljubimce gledaju kao na ravnopravne članove. Radenko Šale Radovanović imao je sreću da bude izuzetak – detinjstvo provedeno sa sestrama i braćom, ali i psima koje su voleli isto, bilo je nešto zaista nesvakidašnje u Kraljevu pre skoro sedamdeset godina kada je on rodjen. Kako je vaspitavan od malih nogu, tako provodi celi svoj zivot, a posebno se ponosi time što nije jedini – i njegova sestra i njegov brat takodje imaju ljubimce. Šaletov život obeležili su mnogi psi koje je, kako sam kaže, voleo isto kao što voli svoju kćerku i dvojicu sinova. Imao je bretonca koji mu je ukraden, a zatim odveden u Kragujevac. Taj pas je pobegao iz novog doma, sam se vratio u Kraljevo i uskočio u otvoreni prozor kola koje je Šale vozio ulicom koja izlazi na put za taj susedni grad. I tada, a i mnogo puta pre i posle toga, Šale se našao baš na onom mestu gde je nekoj životinji bila neophodna pomoć. Zvuk njegovog taksija prepoznaju svi napušteni psi u našem gradu, a znaju ga i mnogi vlasnički, koji mu se isto toliko raduju. U gepeku uvek ima kese pune granula, kao i ćebe koje stavlja na sedište kada prevozi povredjene životinje. Nikada nije odbio da preveze psa do veterinara ili u novi dom, a nebrojano je mnogo pričica koje idu uz te avanture (moj ga je pas, na primer, pokakio i to maltene za vrat – jer najviše voli da se vozi sedeći na Šaletovim ledjima). Šale i njegova žena žive kao podstanari, ali, i uprkos tome, imaju četiri mešanca sa kojima dele sve što imaju. Ti psi su sterilisani i deblji su nego što bi baš trebalo jer Šale više jedino ne može da ih vodi u šetnje pored reke kao što je godinama u nazad radio.
Autor:Jovanka Petrovic
