Molba izbačene mame „PRUŽITE MOJOJ DECI DOM“

Tmurno prohladno jutro. Samo što sam na svet donela svoje prelepe bebei bila sam jako umorna ali ponosna mama. Dolaze moji ljudi, moja porodica, trpaju ih u drvenu gajbicu i nose nekud. Onako iscpljena, krenula sam za njima cvileći „KUDA NOSITE MOJE BEBE“? Stiižemo negde gde nije bilo nikog. Drvece, zelenilo, zbunje, staza…. Ostavili su gajbicu sa mojim tek rođenim mališanima i krenuli. „HEJ, STANITE, ČEKAJTE, VI STE MOJA PORODICA, KUDA ĆETE BEZ MENE I MOJIH BEBA ?!? Krenula sam za njima, onda zastala, polako se vratila mojoj deci misleći „OPROSTITE MI ŠTO VAS NAPUŠTAM ALI TREBAM MOJIM BEBAMA“.

Šta sad? Nepoznato mesto, mojih ljudi više nema, sama sa svojim mališanima. Prolazi vreme, gladna sam, žedna. Ušuškala sam malene u žbunju i krećem u potragu za hranom i vodom. Moram da budem jaka, moram da jedem kako bi i moji maleni imali mleka, moram da preživim zbog njih. Tako su prolazili dani, više gladna, nego sita, uglavnom bez vode. Kad god bi neko prolazio, trčala sam u susret nadajući se da su to moji ljudi došli po nas i da nas vode kući, ali… Neki nepoznati ljudi su vikali na mene, jurili me, neko se sažali, da mi parče hleba i malo vode i odlazi svojim putem. Ja ostajem sve slabija ali rešena da do zadnjeg daha čuvam moje malo blago, moje bebe.
Svanuo je dan kao i svi prethodni, čujem korake i istrčim lajući da upozorim „JA IH ŠTITIM JOŠ IMAM SNAGE, JOŠ SAM ŽIVA, BRANIĆU IH DO ZADNJEG DAHA“. Vidim velikog crnog psa i dvoje nepoznatih ljudi kako se približavaju mestu gde se krijem. Lajem i uzmičem, mala sam, iznemogla, oni su veliki i puni snage. Čujem ih kako pričaju „TUGA DO NEBA… IMA MLADE… JEDVA JE ŽIVA… i odlaze kao i svi ostali. Vreme ide ili je možda stalo ali opet čujem, čini mi se, iste korake, iste glasove kako me zovu „dođi malena, dođi da ručkaš“. Ne usuđujem se da priđem, zašto su tako fini? Uzeće moje bebe, ne dam ih !!! Stavljaju nešto u travu i udaljavaju se. Polako priđem, činija sa hranom i vodom. Da li ja to sanjam??? Pokušavam da jedem ali ne mogu, pregladnela sam. Uzmem malo vode i okrenem se, oni stoje sa strane, nešto pričaju i odlaze. Narednih jutra sam u isto vreme na istom mestu čekala. Svaki dan bih dobila svežu vodu i činiju hrane. Rešila sam da im pružim poverenje, priđem im i upoznam ih. Nežan dodir ruke i reči „NE BRINI, NEĆEMO DOZVOLITI DA SE DESI NIŠTA LOŠE NI TEBI NI TVOJIM BEBAMA, TU SMO“. Sklapam umorne oči, uživam u trenutku, malo mira i spokoja. Možda i održe reč.
Dani prolaze, moji novi ljudi su tu svakog dana sa činijom hrane i sveže vode. Nekad je tu on, nekad ona a puno puta su zajedno sa velikim psom. Uvek ga sklone da me ne plaši a onda se mazimo, skinu mi krpelje. Kažu da nesmeju ništa da mi stave, dojim mlade. Nema veze, važno je da sam ja sada jaka, puna snage, kažu da lepo jedem i da sam se popravila, moje bebe imaju dovoljno mleka a to najvažnije. Rešila sam da ih sutra iznenadim i upoznam sa ostatkom moje porodice.
Lep, sunčan dan. Čujem poznate korake. Sedim na našem mestu puna ponosa, okružena svojim bebama i čekam ih. Ona prilazi polako i priča mi kako su prelepi, male pahuljice i veseli repići. Sigurna sam da nisam pogresila što sam joj poklonila poverenje. Gledam je ponosno i čujem „šta ćemo sad, ima ih 8-moro? Jesu prelepi ali kako da im što pre nađemo domove, na mestu su gde mogu svakog trenutka da stradaju, da ih odnesu, nemamo ih gde. Sve sam pokušala, niko neće da je prihvati sa štencima.“

Zašto moje bebe niko neće? Naučila sam ih da jedu same. Oni su tako mali i nežni, puni ljubavi i želje za životom. Kao i svaka majka ja za svoju decu želim „TOPAO DOM PUN LJUBAVI, REDOVNU HRANU, DA SU ZDRAVI I VOLJENI“. Mali su, biće oko 10-tak kg kad porastu,treba im tako malo mesta u vašem domu. Sigurna sam da postoje dobri ljudi koji svoje ljubimce čuvaju kao ravnopravne članove svoje porodice.
POMOZITE MI DA NAĐEM DOMOVE SVOJIM BEBAMA, MOLIM VAS !!!
Ja više neću imati decu, kažu mi da idem na sterilizaciju, bolje je tako. Kad udomim moje bebe i meni treba dom i moji ljudi ZAUVEK ali prvo moja deca.
Pozovite moju Vesnu i ona će vam reći sve o meni i mojoj deci. Njen tel. je 064/0688885
HVALA VAM DOBRI LJUDI ŠTO NAM DAJETE ŠANSU DA ŽIVIMO I BUDEMO VOLJENI. VRATIĆEMO VAM ISKRENOM I NEIZMERNOM LJUBAVLJU KAKO TO SAMO PSI ZNAJU I UMEJU.