200 DINARA ZA ŽIVOT JEDNOG PSA

To je  Klempa. Nekada je bila napušteni pas, šetala je ulicama ne bi li izmolila parče hleba, jedno maženje, jednu toplu reč. Bilo je to pre skoro četiri godine…Obilazila je svoj komšiluk, i uvek me je čekala u pet sati posle podne kod zgrade mog oca. Nosila sam joj hranu i uvek jedan euro blok. Nisam bila u mogucnosti da je tada udomim kada sam je upoznala. Udomili su je ljudi iz komšiluka. Imali su dvorište i Klempa je koliko toliko bila sigurna. Ali uvek je nekako uspevala da pobegne u vreme kada sam ja dolazila kod svog oca. Družila se sa malenim psom Djurom, sa crnom napuštenom labradorkom Lepom, sa Lepinom decom….svi su uspešno bili udomljeni, a Klempa je ostajala tu, u toj ulici, u svom komšiluku, u jednom dvoristu. Nisam je udomljavala jer su ljudi rekli da ona sada ima svoj dom…..A onda je samo odjednom nestala.

Dosla sam kod svog oca u uobičajeno vreme, ali me Klempa nije čekala ispred zgrade. Po povratku kući gledala sam duž ulice, nije je bilo. Nisam htela da idem kod komšija kod kojih je živela, možda je bolje da više ne beži i ne traži me. Sutradan se ponovilo isto. Nije je bilo. Ni sledeceg dana. Otisla sam do komšija kod kojih je živela. Rekli su mi da je odvela Veterina Beograd. Ali i još nešto za mene poražavajuće: „Neka je. “
Nisam to mogla da im oprostim. Ne !!! Ja cu je naći.
„Dajte mi broj čipa.“
„Nismo je čipovali.“
„MOLIM ???“
Kako je naći u gomili pasa koje pri tom ne možeš da vidiš? Kako je naći po boji kada ih je gomila trobojnih? Kako je naći klempavu kada ih je gomila klempavih? Kako je naći kada ti ne daju da udješ u prihvatilište ?
Danima sam gledala slike pasa koje su objavljivali na sajtu Veterine Beograd, tražeći je….Ni na jednoj je nije bilo.
1.Augusta 2013.godine ugledala sam je na slici !!! Na slici prihvatilišta koje se nalazilo u mojoj neposrednoj blizini ! Tu mi je bila, tu je bila sama, napuštena od svih nas ! Nisam dozvolila da provede više ni sat vremena u prihvatilištu. Otisla sam po nju ! Prihvatilište je odjekivalo lavežom pasa. Jeza me je hvatala od laveža, od njihovog cviljenja, od bola koji se osećao u vazduhu, jer ko zna kakve su sve tužne sudbine svih njih koji su tu. Bilo je predivnih, da birate. Ja sam došla samo po nju. Po moju Klempu ! Nisam imala mogućnosti da spasim još neku dušu. Grizla me je savest jer znam koliko njih ostaje iza tih rešetaka. Izveli su mi je, tačnije izvukli na povocu obmotanom oko vrata. Stegnutu. Vukao ju je po zemlji… bila je krvava od ujeda drugih pasa. Zaplakala sam se videvši tu scenu, klekla ispred nje, zagrlivši je….pomerila je rep, tek malo. A onda sam progovorila, jedva…od bola stegnutom u grlu: „Klempo moja!“
Nikada neću zaboraviti taj momenat. Taj njen nagli skok direktno na mene, to njeno cviljenje…koje je ustvari bilo vapaj za pomoć. Njen život koštao je 200 dinara. KOLIKO VI PLAĆATE PSE KOJE KUPUJETE ?
Iako sam vlasnik još 10 pasa, Klempa je ta koja ima počasno mesto u mom srcu. Tražila me je godinama, a ja nisam shvatala !!!
Danas ima 6 godina. Svakog 1. Avgusta slavimo njen rodjendan. Ima svoje drugare sa kojima živi, Azrom, Vukicom, slepim Makijem i Lakijem koje čuva, Čarlijem, Bebanom, Ćirkom, Kleom, Rikom, Badijem, ima i dva kunića takodje spašena, gomilu komšijskih mačaka i pasa, i veoma cesto upoznaje pse koje joj donesem i koji vrlo brzo nadju svoj novi dom….Ali, prvo ima nas, ima svoje ljude koji je bezuslovno vole. I sigurna sam da ona nas voli više od sebe. Zna šta smo uradili za nju. Poštuje to i ceni, i vraća nam svojom nesebičnom i bezrezervnom ljubavlju.
Ona je zaslužila da naše Udruženje za zaštitu i prava životinja nosi po njoj ime. Jer svi oni koji su napušteni, ostavljeni, izbačeni, zaboravljeni, na žalost u svom životu nose deo Klempinog života, i svako od njih je „KLEMPA“.
Zato, dok čitaš ovo, razmisli da li je u Tebi Čovek koji želi da spasi jedan život !

Ne kupuj – UDOMI NAPUŠTENOG PSA !!!
Autor:Jelena Dragutinović