Da li ste čuli za izreku“Ružan kao pas“
Znate onaj osećaj, kad ugledate psa na ulici i zaljubite se u njega ? Na prvi pogled, na prvi dodir njegovog krzna. Ljudi koji me znaju govore mi da mi se to dešava tri puta dnevno. Ali nije baš tako. Ja zaista volim sve pse, za svakog nađem barem par sekundi vremena, da ga pomazim i kažem mu da je „lepi pas“. I jeste mi svaki lep, i poseban na svoj način. Nikad nisam uspela da razumem tu glupu izreku : „Ružan kao pas“. Još kao maloj mi je to jako smetalo, jer ja zaista nikad nisam videla –ružnog psa. Svi oni imaju dušu andjela i oči pune topline, ako znaš na pravi način da se zagledaš u njih.
Nju sam nazvala LEPA…. Čim sam je ugledala,znala sam, to je bilo pravo ime za nju. . Bio je sunčan decembarski dan. Šetala sam moje pse po Zemunskom keju i ugledala je. Leži na travi, na suncu, nasmejana, deluje srećno. Nikad nisam videla toliko neobičnog psa. Glava slična vučjaku smeđa, telo sivo-crno kao kod Nemačkog ptičara.Dlaka gusta , kao kod vučjaka…. A oči…E to je momenat zaljubljivanja… Odmah sam znala da je ženka . Tople smeđe oči uokvirene „elajnerom“ gledale su me prijateljski. Izigrala se sa mojima i otišla dalje. Samo sam uspela da je slikam , i objavim slike.
Cele zime je nisam videla niti je neko objavio na društvenim mrežama. Došao je mart, sunce, prvi lepi dani posla duge ,hladne zime. I naravno šetnja po sunčanom Zemunskom keju je bila jedina opcija za tako divan dan. Skoro na istom mestu kao i pre 3 meseca, ugledala sam moju Lepu…. Ne znam dal nas je prepoznala ali odmah je došla da se mazi i da nas pozdravi. A za njom idu 3 mužjaka, reže na mene, obleću oko nje. Ona se brani, pa legne vidno umorna. Uspem nekako da ih oteram…Sipam joj vode, i dam granule(koje uvek imam u tašni ). Jela je i odmah zadremala. Kad sam krenula kući krenula je za nama. Dopratila nas. Pokušala sam da je uvedem u dvorište , nije htela da uđe.Kad sam probala da joj stavim povodac uplašila se i otrčala dalje.
Predpostavila sam da se uparila… Duša me bolela. Razmišljam, velika je okotiće ih mnogo 10 , a može i više. Ježim se od pomisli. Sama na ulici sa toliko beba…tuga! Gledaće ih kako stradaju od kola o zlih ljudi, od neljudi. To je strahota i horor svake napuštene ne sterilisane ženke. Znam da je moram naći i pomoći joj najbolje što znam. I našla sam je uz pomoć ljudi koji vole ,zaista vole životinje i brinu o njima. Pronadjena je, sterilisana vakcinisana, imala smeštaj i brigu dok se oporavljala od sterilizacije. Postala je gradski pas… Lepa moja, sa najlepšim okama…
Obećala sam joj da ću naći najbolji dom, koji nikada nije imala. Ljude koji će je voleti i videti koliko je posebna i prelepa. Da, naći ću joj dom !
Autor: Dijana Lazić
